Вампири су око нас – женско перо

КОЛЕВКА ИЛИ ГРОБ

Колевка савременог вампира је Балкан, нарочито онај део који настањују Срби. Овај став поткрепљује и податак да је током средњег века цар Душан неколико пута морао да шаље војску у села која је захватио страх од вампира, како су забележили дубровачки трговци

Илустровао Добросав Боб Живковић

    Реч вампир једина је реч српског порекла која је постала заједничка свим светским језицима. Овај израз први пут је забележен у једном извештају из 1725. године упућеном бечком двору, где се говори о сељаку Петру Благојевићу из данашњег Кисиљева, код Пожаревца, који се повампирио и усмртио девет особа, укључујући и свог сина, пре него што је месни свештеник позвао тадашње аустријске власти да помогну селу против вампира. У присуству два царска официра и службеника аустријске власти, Благојевићев гроб је откопан и леш му је спаљен, након што се утврдило да не показује никакве знаке распадања, а на уснама су му наводно били видљиви трагови свеже крви.

За читање и уживање

ПРИЧА О ВИЛИ МЕГЛИНКИ

    Док је, скривен у жбуњу, посматрао Меглинку како се купа у језеру, Стојан није имао никакву намеру, ни добру ни злу. Тада није ни знао да се она зове Меглинка, готово да није знао ни како се сам зове, али је знао, или боље рећи осећао, да мора нешто да учини како би то биће из језера задржао уз себе. Јер, осећао је Стојан, све што је до овог тренутка видео и доживео и све што ће видети и доживети касније у свом животу, неће вредети ништа у поређењу с овом лепотом из зелених вода Меглинског језера. Тако је, готово као у сну, истрчао из свог скровишта, зграбио вилино окриље и почео да трчи, и даље несвестан својих поступака и њиховог значења. Трчао је без даха, спреман и да му срце препукне у том трку, али сада сасвим сигуран да између овог, као перо лаког, окриља и Меглинке постоји нека нераскидива веза.

   

Говор биља – два шилинга

ЦВЕЋЕ УЈЕДИЊЕЊЕ

У средини је ружа, око ње пет магарећих трнова, четири детелине и три празилука. Личи на загонетку, а није, личи на ребус, а није, није ни питалица, ни смицалица. То је кованица. А уз њу иде прича...

Ружа Тјудора. По завршетку Рата ружа Хенри Тјудор стапа ланкастерску ружу црвене боје и белу ружу Јорка у нову тјудорску ружу црвено-беле боје.